Tag Archives: krovnih prajmera

Osobenosti modifikovanog bitumena za dobijanje krovnih prajmera

1

Za izradu krovnih osnova koriste se materijali koji na svojoj površini mogu da imaju pore i koji ne mogu da obezbede dovoljnu adheziju sa krovnim pokrivačem. Ako se mini otvori ne zatvore blagovremeno, u njih će se uvući voda. To je nepoželjno pošto se kod promene temperatura i naknadnog smrzavanja/topljenja na površini osnove stvaraju pukotine, a sam krovni pokrivač se razara.

Da bi se eliminisao kobni uticaj poroznosti i povećala čvrstoća prianjanja osnove krova sa krovnim pokrivačem, obe površine se obrađuju tečnim osnovnim slojem (prajmerom) na bazi bitumena.

Prajmer predstavlja koncentrovanu disperziju naftnih bitumena koji se odlikuju temperaturom omekšavanja koja nije manja od 80 ºС i specijalno odabranih rastvarača.

Prilikom upotrebe bitumena za stvaranje filmskog premaza neophodno je uzeti u obzir oblasti primene materijala za dobijanje boja i lakova, pošto je vodonepropusnost veziva znatno niža nego kod kaučuka i drugih plastičnih masa. Osim toga, bitumen ima dobra antikoroziona svojstva i visoke dielektrične pokazatelje. Sirovinska baza za proizvodnju bitumena je, praktično, neiscrpna, što nam daje za pravo da dajemo optimističke prognoze u pogledu prelaska nekih boja i lakova na bitumensku osnovu.

Pri tome se nemodifikovani bitumen u sastavu premaza mora zameniti, pošto ne odgovara postojećim standardima.

Uvođenje modifikatora omogućava izradu bitumenskih materijala za proizvodnju boja i lakova na novom nivou: dobija se mogućnost nanošenja istih na metalne površine, u cilju prekrivanja rđe. Tom prilikom se ne mora obavljati skupocena procedura čišćenja površine postupkom peskarenja.

Rđa u ovom slučaju istupa u ulozi komodifikatora koji ne da pogoršava, već, naprotiv, poboljšava eksploatacione karakteristike bitumenskih premaza.

Upotreba modifikatora omogućava poboljšanje kvaliteta dobijenih osnovnih premaza i povećanje njihovih adheziono-mehaničkih svojstava. Prajmeri povećavaju rok eksploatacije betona na račun maksimalnog prodiranja u površinu prilikom nanošenja i kasnijeg uklanjanja svih nepovezanih čestica.